06-11-1949
In an extraordinary Milan derby, Inter come back from 4-1 down to beat AC Milan 6-5. Massimo Moratti remembers it as the first match he watched with his parents.

Znaèi naš Rezidente veæ 60 i kusur godina prati Inter

Ma ne znam on uopæe ko su ti, prièa samo gluposti.

Pa šta je krivo reko?! Fakat su dobri igraèi...

dobrih igraèa imamo na pretek, treba nam klasa

za klasu se nema para,mi od "dobrih" igraèa moramo stvorit klase...

Ne klase, nego momèad...

soecc wrote:

Ne klase, nego momèad...

a i to,kompaktnu cijelinu koja æe proizvest pokoju klasu.

evo jedan odlican tekst u presidentu : ))

Masimo Morati - Blesavi sin koji se igra „Interom"

Masimo Morati je uvek bio nešto izmeðu razmaženog bogataša koji kupuje igraèe kao slièice za album i naivnog fudbalskog dobroèinitelja kome islužene zvezde izvlaèe keš iz novèanika. Imao je sreæu što mu u porodici naftnih bogataša nisu nisu disali za vratom, gledajuæi u pozitivnu stranu prièe: da bar ne vodi porodiènu kompaniju

Ovogodišnju Ligu šampiona obeležio je trijumf povampirenog katanaèa, zaèetog šezdesetih godina u Interu kod èuvenog Helenija Herere, nad modernom verzijom totalnog fudbala koji baštini Barselona i nekoj vrsti naslednika „švapskog" industrijskog fudbala, na koji je podsetio ovogodišnji finalista Bajern iz Minhena.
Arogantna pojava na klupi Intera sa trenutno najpoznatijim imenom u Evropi - Žoze Murinjo, nakon velikih trijumfa protiv Èelzija i Barselone, dobio je ogroman prostor u medijima širom sveta pošto je velikane pobeðivao sa Interom, koga poslednjih 15 godina nazivaju veèitim luzerom, ali je i utoliko više protivnika u fudbalskom svetu zbog retrogradne fudbalske ideologije kojeg nazivaju jedinim trenerom koji je osvojio Ligu šampiona bez šuta na gol. Meðutim, svaka sledeæa utakmica bila je nova Murinjova pobeda. Ne samo na terenu. Osim finala u Madridu protiv nemaèkog Bajerna.

Rutniska pobeda Intera u murinjovskoj igri, gde su Italijani imali manje šuteva na gol i jedva trideset odsto poseda lopte u nogama, simbolièno je trebalo da bude kruna koju je Portugalac sam sebi namestio na glavu u inat svim fudbalskim struènjacima i navijaèima širom sveta kojima je lepota igra ispred rezultata. Ali ispostavilo se da baš ta utakmica nema nikakve veze ni sa fudbalskom ideologijom, ni sa Murinjovim ratom protiv celog sveta. To je bila pobeda gazde Intera Masima Moratija.
Morati je više pozirao sa „klempavima peharom" nego Murinjo, Milito, Eto i Stankoviæ zajedno. Nakon petnaest godina voðenja Intera i više od milijarde potrošenih evra, Morati je uspeo da ostvari svoj san i postane prvak Evrope. Godinama su mu se podsmevali u fudbalskom svetu zato što je uludo trošio pare na velike igraèe, a osim jednog Kupa Uefa nije osvojio znaèajniji trofej. A i skudeto mu je izmicao svake godine dok za zelenim stolom Juventus nije poslat u drugu ligu, a Milanu oduzeti bodovi.
Iz Masimovih usta ovih dana izlazi samo jedna reèenica: „Ovo je dokaz da se rad i upornost isplate." Konaèno osvajanje Lige šampiona, iako bez „ijednog šuta na gol", omoguæilo je Moratiju da „spinuje" stvarnost koja, ipak, kaže da je on jedan od najkontroverznijih bogataša u evropskom fudbalu u poslednje dve decenije, da su njegovi „rad i upornost" zabluda kojom je leèio svoju bogatašku sujetu i da je, imajuæi u vidu novce koje je do sada potrošio, osvajanje jedne Lige šampiona dovoljno tek da se kaže da projekat Moratijevog Intera nije „baš totalan promašaj".

Njegova era u Interu poèela je 1994. godine, kada je iskoristio priliku da kupi klub koji je njegov otac Anðelo, èuveni naftaški magnat, vodio šezdesetih godina u vreme najveæih uspeha kluba. Masimo, inaèe, važi za neku vrstu crne ovce u bogatoj porodici Morati. On je èetvrti sin Anðela Moratija. Gazdovanje Interom starijeg Moratija tokom šezdesetih godina bilo je baš u vreme kada je crno-plave vodio èuveni Helenio Herera i, uz razvoj bunker igre koja je postala poznata pod imenom katanaèo, dva puta postao prvak Evrope.
Masimo Morati, od kada je ušao u svet fudbala, uvek je bio nešto izmeðu razmaženog bogataša koji kupuje igraèe kao slièice za album i naivnog fudbalskog dobroèinitelja kome islužene zvezde izvlaèe keš iz novèanika. Masimo u svom CV-ju, pored funkcije predsednika i vlasnika Intera, ima i poziciju izvršnog direktora u porodiènoj naftnoj kompaniji „Saras", koja porodici Morati samo na ime dividendi godišnje donosi sto miliona evra. A Masimo po porodiènoj funkciji ima i mesta u bordovima „Pirelija" i italijanskog telekoma. Porodiènim biznisom, meðutim, više se bave starija braæa. Njemu je povereno da se „igra" sa Interom.
Odrastao u svojevrsnoj aristokratskoj porodici, koja je vodila industrijski oporavka Milana posle Drugog svetskog rata, od malih nogu je navijao za Inter, za koji inaèe navija visoka klasa. Godinama ga je proganjalo što je period dok je klub vodio njegov otac nazivan periodom „grande Inter", a njegov kao „hard tajms", iliti na srpskom teška vremena. On je praktièno otvorio eru ekscentriènih bogataša koji nekontrolisano troše mnogo novaca na dovoðenje igraèa, što æe postati fenomen deset godina kasnije, ulaskom bogataša sa istoka u fudbal.
Morati je uspeo da uðe i u teoriju koja se prouèava na sportskim univerzitetima, a koja kaže da vatreni navijaèi ne mogu da budu dobri na èelu kluba jer fudbal je pre svega posao. Morati je bio zaljubljen u igraèe koje je dovodio u Inter. Dovodio je velike zvezde, iako nije bilo mnogo fudbalskog opravdanja za tako nešto. Èesto je dovodio više igraèa koji igraju na istoj poziciji, i to uglavnom napadaèe ili ofanzivne veznjake, odnosno „desetke". Odbrambene igraèe je kupovao bez ikakve strategije, „na kilo". U jednom trenutku krajem devedesetih imao je u timu 12 igraèa odbrane na koje je potrošeno više od 50 miliona dolara?!
Plemenito srce

Kakvu je klupsku politiku vodio Morati najbolje pokazuje primer nigerijskog fudbalera Kanua. Odzvanjalo je po svim svetskim medijima da je Inter dobio najveæu evropsku nadu u tom trenutku. Morati ga je kupio od Ajaksa, da bi se neposredno posle potpisanog višemilionskog ugovora otkrilo da Nigerijac pati od ozbiljnog ošteæenja srca. Morati nije tužio Holanðane, nije se èak ni ljutio na Kanua što je suštinski prevaren, jer su Holanðani morali da znaju za stanje svog igraèa. Morati je na sve to potrošio dodatne milione za Kanuovo leèenje kod specijalista u Klivlendu, a igraè je za vreme bolesti èak dva puta dobio poveæanje plate. Nije ni èudo što i danas Moratija zove „moj italijanski otac". A otac koji je od svog „sina" doživeo da vidi samo jedan gol u mreži protivnika?!

Gotovo svaku sezonu od njegovog dolaska 1994. godine Inter je zapoèinjao kao veliki favorit za osvajanje skudeta u Italiji, jer bi gazda Masimo u tom letnjem prelaznom roku bogato pazario. Ali uvek bi se ispostavilo da su u Inter dolazila ili velika imena sa umornim nogama ili nedovoljno afirmisani igraèi koji su zbog ludaèke politike gomilanja ostarelih zvezda u drugim timovima postajali veliki igraèi.
Kada je 1996. godine trebalo da se angažuje jedna dobra „desetka" ili polušpic, Morati je kupio Francuza Jurija Ðorkaefa, koji je tada bio na vrhuncu slave. I igrao je dobro za Inter. Ali dve godine kasnije na tržištu se pojavila moguænost da se angažuje Roberto Baðo, italijanska zvezda koja je tada veæ bila istrošena i nije bila na meti velikih klubova. Ali Moratiju je imponovalo da kupi igraèa sa takvim imenom. I onda su se Baðo i Ðorkaef sudarali na terenu. Iako su mu govorili da njih dvojica ne mogu da igraju zajedno, on je odgovarao: „Dobrih igraèa nikada nije dovoljno."

Pošto mu ova dvojica nisu bili dovoljna, kupio je i mladu nadu Andrea Pirla i Urugvajca Rekobu. I obojica su u to vreme pucala na mesto „desetke". A najgore je prošao Pirlo. Bar u Interu. Zbog velikog „vizionara" Moratija morao je da postane najbolji italijanski igraè u dresu gradskog rivala Milana.
Za Inter je od 1997. do 2002. godine igrao i tada ubedljivo najbolji fudbaler na svetu, Brazilac Ronaldo. Možda se i danas neko seæa te epizode u njegovoj karijeri, ali on se, što se tièe tog perioda, sigurno najmanje seæa fudbala. Veæi deo ugovora je proveo na leèenju. Iako je Morati verovao u njegov oporavak i pružao mu punu podršku, Ronaldo je po oporavku odluèio da ode u Real Madrid, gde je pružio daleko bolje partije. Tek radi simbolike, ostaæe upamæeno u statistici da je Ronaldo dva puta proglašen za najboljeg igraèa na svetu dok je nosio dres Intera. Prvi put 1997, tek što je potpisao ugovor, i 2002. kada je napuštao klub.
U istom periodu, Morati je angažovao Kristijana Vijerija za tada rekordnih 50 miliona maraka. Vijeri je, doduše, nekoliko godina dobro igrao u Interu, ali nije bio baš najbolji igraè na svetu, a Inter je najbliže trofeju bio 2002, kada je u poslednjem kolu od Juventusa izgubio prvo mesto na tabeli italijanske lige.
Sve dok 2004. godine na klupu Intera nije seo Roberto Manæini, Morati je za devet godina promenio èak 13 trenera. Na takozvanu užarenu Moratijevu klupu su sedali velikani kao što su osvajaè Lige šampiona Marèelo Lipi i Hektor Kuper, koji je sa Valensijom dva puta igrao finale Lige šampiona, ali nikada nisu bili dovoljno dobri za gazda Moratija. Koliko je bio dobar sa igraèima, toliko je sa trenerima bio na nož. Voleo je da im se meša u posao i da odluèuje o dovoðenju igraèa.

A kako je on to radio najbolje govori primer èuvene trampe sa gradskim rivalom Milanom; Andrea Pirlo, kao najveæi italijanski talenat, i Klarens Sedorf, kao igraè koji je sa tri tima osvajao Ligu šampiona, zamenjeni su za Franèeska Kokoa, Tomasa Helvega i Umita Davalu - igraèe kojih se više niko ne seæa da su igrali u kalèu.
Zanimljivo je da osim Argentinca Havijera Zanetija nijedno Moratijevo pojaèanje nije ostvarilo dublji trag u Interu nego u nekom drugom klubu. Argentinac je u klubu od 1995. postao je kapiten i idejni voða ove generacije. A on je bio prvi igraè koga je doveo u klub.
U proteklih desetak godina Inter je bio pravo groblje fudbalskih velikana. Od golmana Anðela Perucija, koji je na zalasku karijere došao u Inter, preko štopera Lorana Blama i Fabija Kanavara, koji je kao najbolji igraè planete otišao u Real, a tek kada tamo nije ispunio oèekivanja, nije bilo problema da mu se napravi mesto u Interu. U Interu je na zalasku karijere zaigrao èak i naš Vladimir Jugoviæ. Jedini veteran koji se na kraju isplatio Moratiju praktièno je bio Siniša Mihajloviæ, koji je i sa tri i po decenije pogaðao svoje èuvene slobodnjake.
Morati je jednom rekao da je èesto dolazio kuæi nakon napornog dana u kom je potrošio 30 ili 40 miliona evra, pitajuæi se da li je uèinio pravu stvar.

- Uvek sam uveren da radim pravu stvar. Ali kada se potpiše ugovor i kada stavim sve karte na sto, èesto se zapitam da li sam možda napravio grešku - èesto puta je ponovio Morati. Jedinu sreæu ima što mu u porodici ne dišu za vrat zbog naèina na koji vodi klub. Verovatno gledajuæi u pozitivnu stranu prièe, da bar ne vodi porodiènu kompaniju.
Godinama je Masimo Morati trpeo prozivke svojih sugraðana. Navijaèi Milana su odštampali knjigu „Nikad neæeš da pobediš„, koju su posvetili svim velikim investicijama Masima Moratija. Navijaèi Intera ga vole iskljuèivo zato što znaju da voli klub i više od njih, ali su posle svake neuspešne sezone pomislili kako bi bilo dobro da neki drugi tajkun zauzme njegovo mesto.

Tek kada je otkriven skandal oko nameštanja utakmica u kome su, izmeðu ostalih, uèestvovali i Interovi najveæi rivali Milan i Juventus, otvorila su se vrata da Morati osvoji neki znaèajniji trofej. Pod Manæinijem Inter je tri puta bio prvak, a još dve titule uzeo je sa Murinjom. Ali u Evropi ti uspesi su prihvatani sa ogradom da od izbacivanja Juventusa u drugu ligu, italijanska liga dugo vremena neæe biti ono što je bila, te je i vrednost skudeta manja nego ranije.
Naivnim bogatunom koji veruje ljudima napravio ga je i njegov dojuèerašnji heroj Žoze Murinjo. Nije ga udostojio da se zajedno vrate u Milan da proslave titulu, nego je ostao u Madridu kako bi gazdama Reala ostavio svoj broj raèuna i ne bi li se raspitao o tržištu nekretnina u glavnom gradu Španije.
Da za ovih 15 godina nije mnogo nauèio Masimo je pokazao tako što nije prošlo ni 48 sati od finala, a on je veæ poèeo u svom maniru razmaženog bogataša da izjavljuje koga æe sebi da kupi. Stivena Džerarda iz Liverpula i Bastijana Švajnštajgera iz Bajerna, za koje ne treba ni reæi da igraju na sliènim pozicijama u timu. Ujedno i licitira o imenima Murinjovog naslednika na klupi Intera. Prvo ime koje je spomenuo bilo je Siniša Mihajloviæ. Igraè koji je deo karijere proveo kod njega u Interu i bio Manæinijev pomoænik. Objektivno, neiskusan trener da bi vodio osvajaèa Lige šampiona, ali ima kvalitet u kom nijedan trener na svetu ne može da ga nadmaši. Morati ga voli.

To je tekst kojeg je pisao neki mrzitelj Intera i svega vezanog uz Inter. Slažem se da je Moratti previše ukljuèen u transfere i da premalo zna o njima, ali ovaj tekst je veæinom jedna velika glupost.

kakav mrziteljski tekst.nisam mogao proèitati više od par reèenica. sramota je da se ovakvi tekstovi uopæe objavljuju na interovom forumu.

Kretenijada od teksta pisan od strane nekog Ðubretina u trenutku kada su Ðubre izbacili u Serie B...

Stigao do poèetka drugog odlomka. Ne da mi se živcirati džabe.

Kad sam proèitao reèenicu sa "povampirenim katenaèom" automatski sam prestao èitat. Idio tarija...

Ostaje!

Otaj gore poduzi text o Moratiiju je napisao neki Juventin !

Da li Massimo Moratti još (uopæe) vjeruje Marcu Branci?
Nakon juèerašnjeg sastanka sa Snijderom gdje je oèito morao sam izgladiti situaciju u kojoj njegov staff nije znao odreagirati kako treba. Sve je dovelo do prijateljskog rastanka sa neizbježnim patetiènim porukama odaslanih za medije.

Nakon ruèka dolazi veèera i tekma u Rimu gdje Brancin izbor kao podrška, nasljednik bi bila preoptimistièna rijeè, Rocchi poèinje na klupi. I to protiv Rome, protiv kluba kojem bi zabio radije nego ikome drugome. Umjesto njega Livaja na terenu koji je još i k tome pokazao da se može na njega raèunati.
Èisti odraz snage i povjerenja koje Strama uživa kod Morattija i nemoæ osobe koja bi trebala biti jedna od najbližih Presidenteu.

Koliko i da li Moratti još vjeruje Branci?

Ja se iskreno nadam da ne vjeruje puno...

Dobro zapažanje...

Svaka èast Morattiu na pristupu prema djelatnicima ostalih klubova, a sad neka opet razveseli navijaèe s par dobrih kupovina kao u zlatna vremena :)

I to da još samo jednom naglasim: Moratti nikad nikom nije ostao dužan. Samo pogledajte intervjue igraèa koji su igrali u Interu (ili si pogledajte razna videa sa stogodišnjice). Svi su bili obasipani zlatom vjeèito. Nikad niko nije ostao zakinut. Srali su samo luzeri ala Broki i kompanjija...

Ali jedan gospodin je toliko volio Inter da baš nikako nije mogao pristati na manje, tj. niti ne manje, nego skoro isto, ali rastegnuto na godinu više... Mah...

Ja sam siguran da bi taj gospodin to prihvatio na kraju sezone samo da je dobio priliku igrati, a ne da su mu taj smanjeni ugovor donijeli u bolnicu. Pa ga stjerali na tribine i prebacili loptu na Stramu.

A ko mu jebe mater! Ti si siguran? A ja sam siguran da ne bi... Moratti je za Sneijdera VELIÈINA. Period.